Uz crvene zastave
ogrnuta plovi
mojim mislima
i na licu pise sve
a ja ne mogu
da procitam
jer ne raspoznajem boje
i sam pravim kulu
od studeni i leda
da se hladi srce
ali je krv vrela i neda
i pusi se ko gejzir
iznad ulica
dugackih aleja
prekrivenih liscem
u kojima se stope
igraju skrivaca
toliko prostora
i sirokog neba
i milioni kapljica
cekaju
kao papir
pero sto ceka
da ga pretvori
u smisao…
Ovo nije kraj pjesme …
